• srpski
  • deutsch
  • francais
Србија Београд

Београд

 

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду.

Београд се налази у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Лежи на ушћу Саве у Дунав, на коси између алувијалних равни. Воде река га опасују са три стране и зато је, од искона, чувар речних пролаза. Због таквог положаја, са правом је називан "капијом" Балкана и "вратима" средње Европе.

Београд је раскрсница путева Источне и Западне Европе који моравско-вардарском и нишавско-маричком долином воде на обале Егејског мора, у Малу Азију и на Блиски исток. Београд лежи на Дунаву, пловном путу, који повезује западноевропске и средњеевропске земље са земљама југоисточне и источне Европе. Изградњом вештачког језера и електране Ђердап, Београд је постао речно-морско пристаниште. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а пуштањем у саобраћај канала Рајна - Мајна - Дунав, нашао се у средишту најзначајнијег пловног пута у Европи: Северно море - Атлантик - Црно море.

Према попису становништва из 2002. године, на широј територији Београда живи 1.576.124 стална становника, а на ужој 1.273.651 становник.

Постоје места у Београду које обавезно морате да видите и посетите. Улице, тргови, споменици, паркови, чесме, археолошка налазишта и друге знаменитости које заслужују препоруку. Многа од њих су проглашена за културна добра.

На ужој територији Града Београда има преко 5.500 улица, 16 тргова и 32 сквера.

На подручју 10 градских општина најстарији је Студентски трг, а најпознатији је Трг Републике.

Пешачка зона и трговачки центар - Кнез Михаилова улица је законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-тих година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама.

Скупштина града Београда оснивач је 34 установе културе (10 позоришта, 8 установа заштите, 4 библиотеке, 12 центара за културу и галерија) Београд је средиште културе и уметности Србије и Црне Горе. У Београду стварају наши најзначајнији уметници, годишње се одржи више од 9.000 позоришних представа, изложби, концерата, перформанса и других уметничких програма, гостују бројни еминентни ствараоци из света уметности. Београд је седиште највиших државних и националних институција културе и уметности: Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Народног позоришта и Универзитета уметности.

Град Београд је оснивач 9 манифестација у области културе (ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, Међународно такмичење музичке омладине, Фестивал документарног и краткометражног филма, Октобарски салон, Радост Европе, Београдски сајам књига)

Београд, као универзитетски центар, има 2 државна универзитета, а појављују се и приватне високообразовне институције. У Београду има 280 основних и средњих школа (од тога 21 гимназија). Београд је и седиште врхунских научних и истраживачких установа из свих области.

крај I века нове ере-Римљани насељавају Сингидунум

441.    -Хуни срушили Београд           535.        -Византијски цар Јустинијан I обнавља Сингидунум

584.    Авари освајају и разарају антички Сингидунум

592.    Византија повратила град

VII век          Авари руше и спаљују град

око 630.        Словени освојили Сингидунум

827.- 1403.    Византија, Угарска, Бугарска и Српска власт се наизменично смењују

878.    Први писани помен имена словенског имена Београд

1096-1189.    Кроз Београд пролазе крсташке војске

1403.  Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд постаје престоница средњовековне Србије

1521.  Султан Сулејман Величанствени осваја Београд

1688.  Војвода Максимилијан Баварски осваја Београд

1690.  Београд поново пада под турску власт

1717.  Принц Еуген Савојски заузима Београд

1723-1736.    Изградња Београдске тврђаве по плановима пуковника Николе Доксата де Морес

1739.  Београдски мир, закључен између Аустрије и Турске, по коме град поново припада Турцима

1789.  Маршал Гидеон Ернст Лаудон осваја Београд

1791.  Свиштовским миром Београд долази поново под власт Турака

1806.  Карађорђе ослобађа београдску варош и Београд поново постаје главни град Србије

1808.  Отворена Велика школа у Београду

1813.  Турци поново заузимају Београд

1815.  Милош Обреновић започео Други српски устанак

1830.  Султанов хатишериф о аутономији Србије

1835.  Појављују се прве новине у Београду под називом "Новине србске"

1841.  Београд постаје престоница Кнежевине Србије за време прве владавине Михаила Обреновића

1867.  Турски командант Београда Али-Риза паша предаје на Калемегдану кнезу Михаилу кључеве београдског града. Турци коначно напуштају Београд

1876.  На почетку српско-турског рата са тврђаве је коначно скинута застава Турске

1878.  На Берлинском конгресу призната независност Србије

1882.  Србија постаје краљевина, а Београд њена престоница

1914.  Аустријанци бомбардују и заузимају Београд, али га Срби исте године ослобађају

1915.  Немачке и аустријске трупе под командом фелдмаршала Макензена заузимају Београд

1918.  Срби и делови савезничке војске ослобађају Београд

1918.  Београд постаје престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

1941.  27. марта велике демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту
Немци бомбардују Београд 6. априла, а окупирају га 12. априла

1944.  Американци и остали савезници бомбардују Београд
20. октобра Београд ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије
Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике, а београдску омладину мобилишу за одлазак на Сремски фронт

1945.  29. новембра у Београду Уставотворна скупштина прогласила Федеративну Народну Републику Југославију
Укинута монархија и званично започела комунистичка владавина Јосипа Броза Тита

1968.  Студентске демонстрације

1996.  Велики грађански и студентски протести због непризнавања резултата локалних избора

1999.  НАТО три месеца бомбардује Југославију, укључујући и циљеве у центру Београда

2000.  Удружена опозиција са доктором Војиславом Коштуницом на челу побеђује на изборима и после грађанских протеста Слободан Милошевић власт препушта господину Коштуници

Београд је, као главни град, углавном преживљавао оно што и цела Србија. Он је увек први био на удару у свим одмаздама које су вршене у различитим кажњавањима непокорне Србије. Кроз ове историјске таблице могли смо да видимо да је град од свог оснивања до данас, преживео многа разарања. У деветаестом веку Турци су у више наврата разарали град, а у двадесетом су бомбе четри пута падале на Београд. Занимљиво је да је Београд у другом светском рату два пута бомбардован. Први пут 1941. од стране немачких трупа због одбијања пакта са нацистима, а на велико изнанађење и запрепаштење, Београд су 1945. године бомбардовали савезници, на челу са Енглеском, иако им је Србија током целог рата била савезник и спашавала пилоте !? 1999. године удружили су се сви који су предходно појединачно бомбардовали Београд. Земље НАТО пакта (Америка, Енглеска, Француска, Турска, Немачка, Италија...) су 78 дана бомбардовале српску престоницу. Гађане су болнице, телевизија, стране амбасаде. Било је доста цивилних жртава, међу којима и деце. Београд је све то преживео и његов слободарски дух није сломљен. Тиранима је опроштено. Многи пилоти су после бомбардовања посетили Београд. Београд је дакле опростио као и много пута до сада, али да заборави не би требало.