• srpski
  • deutsch
  • francais
Швајцарска Берн

Берн

 

Војвода Берхолд В. фон Церинген (Herzog Berchtold V. von Zähringen) 1191., када је и основан Берн, издаје налог племићу по имену Куно фон Бубенберг (Cuno von Bubenberg )да отпочне са изградњом града на полуострву које је у то време било обрасло храстовом шумом. Фон Бубенберг је наредио да се шума посече и да се од добијеног дрвета саграде куће. Звоник је чинио градску капију. У 13. веку је Берн наставио да се шири према западном делу а торањ у облику кавеза је чинио нову главну капију. У 14. веку је уследило трећа и последња фаза ширења града до данашње главне железничке станице. 1353 Берн приступа као осмо место „Савезу Швајцараца” ("Bund der Eidgenossen") а у касном средњем веку постаје највећа и најмоћнија градска област северно од Алпа. Берн је 1405. задесила страшна несрећа када је изгорео највећи део града. Одмах је уследила обнова града пешчаним каменом. Међутим, крајем 16. и 17. века већина кућа је морала да буде замењена новим грађевинама, при чему се у великој мери до данас одржао средњовековни изглед града. Присталице Цвинглија (Zwingli) су 1528. спровеле реформу. У град

су 1798. умарширале француске трупе и отпочеле уништавање старог Берна. Берн постаје 1834. универзитетски град а 1848. се од стране 1.Савезног парламента проглашава за главни град Швајцарске. Берн је уједно и центар кантона Берн и седиште швајцарске владе.

Трг града Берна, који данас носи име Савезни трг, је настао на прелазу из 19. у 20. век. У периоду од 1570. до 1630. долази до проширења и преуређења и то преко разрушеног горњег рова (део средњевековног градског утврђења из 1256.) према источном делу. Трг испред нове зграде парламента (Савезни дом) најпре добија назив „Трг парламента”, а од 1909. назива се “Савезни трг” (Bundesplatz).

У центру града од 1858. постоји «Универзитетски ботанички врт Берна». Врт се налази на сунчаној страни Аре поред моста Лораине (Lorrainebrücke). На отвореном простору од преко 2 хектара и у 7 стакленика успевају око 6.000 врста биљака које посетиоце прате кроз фасцинантан свет облика, боја и мириса у којем се истовремено могу наћи спокој и подстицај. Најважнији делови су прелепи алпски врт, кућа палме, папрата и сукуле, очаравајуће орхидеје, биљке Средоземља и степске биљке и врт лековитог биља.

 

Култура и уметност

Током целе године се организују уметничке изложбе и културна догађања.Берн, град уметности, живи. О овоме не брину само уметнички домови, већ и многобројне мале галерије и организације. За поклонике савремене уметности на располагању стоји уметнички салон који се још од 60-тих у целом светупредставља као важно место модерних тенденција. Многе приватне галерије као и градска галерија стално представљају актуелна уметничка дешавања. Музеји свакако доприносе атрактивности

Берну као граду културе. Скоро да ниједан град у Швајцарској нема овакву разноврсну понуду музеја. Изложбе се стално организују у једном од музеја  у Берну, било да се ради о природно историјском, историјском, алпском или уметничком музеју, о центру Паул Кле (Paul Klee) или о музеју комуникација, стрељаштва или позоришном музеју. Посебно историјски музеј зна веома добро кроз организовану представу да приближи историјска дешаваwа. У центру Паул Кле се кроз дијалог разних презентација представљају његова најбитнија дела. Врхунац током културне године Берна је «Ноћ музеја», која представља прави мамац у виду разних дешаваwа за посетиоце који су жељни културних догађаја и активности у току ноћи. Градско позориште као и многобројне слободна друштва и организатори у Берну воде бригу о богатој понуди позоришта и плеса. Берн је и град малих позоришта и слободних друштва. Током целе године се организују занимљиви наступи на позоришним бинама: позоришта Шлахтхаус (Schlachthaus Theater) , у простору Тојо (Theaterraum Tojo)школе, у парној централи (Dampfzentrale), позориште у Ефингер улици (Effingerstrasse), луткарска позорница и позоришни подруми као Катакомбли (Katakömbli) или позориште Цитглог (Zytglogge-Theater). Неизоставни део културног календара у Берну су позоришни сусрети „АУА ми живимо” («AUA wir leben»), када се представе изводе на свим позорницама Берна или перформанс фестивал „Боне” («Bone») који сваке године организује Норберт Класен. Главно место плесних дешавања је парна централа (Dampfzentrale). Ту се у „Данима плеса у Берну” («Berner Tanztage») могу сваке године видети реномиране плесне групе из целог света - право место за уживање за све љубитеље плеса и балета. Библиотеке, књижаре и антикварнице, сајмови и заступници књига вам у Берну гарантују приступ свету књига.

Дванаест одабраних датума у вези историје града:

1191. оснивање града Берн; град се шири у етапама,али остаје у својим границама унутар Аре неколико наредних векова.

1353. Берн приступа као кантон савезу малих држава и у том периоду долази до стварања Швајцарске.

Захваљујући освајањима територија и покоравању истих, Берн постаје моћан град у републици.

1798. француске трупе окупирају град и завршава се златно доба аристократије Берна.

1803. долази до правног раздвајања града и кантона Берн, стварајући при том и своја политичка тела. Град почиње да се шири преко старих градских зидина на рачун околног земљишта.

1834. Висока школа се проглашава за Универзитет.

1848. новостворени Савез швајцарских држава избором проглашава Берн за главни град („Град савеза”) а самим тим и за седиште владе и парламента.

1887. Политичка организација општине града Берн добија демократски устав и модерну управу (седиште у Ерлахерхофу)

1888-1914 Највећи пораст становништва услед индустријализације. Високи мостови повезују стамбене делове преко Аре.

1919. Припајање села Бимпилц, који се развија као предгра|е Берна.

1954. Организација Светског првенства у фудбалу на стадиону Ванкдорф

1968. жене града Берн након упорне и дуге борбе добијају право гласа

2000. ново општинско уређење уводи реформу владе и управе Берну