• srpski
  • deutsch
  • francais
Тениска бајка Србије и Швајцарске – Тајна је у људима

Тениска бајка Србије и Швајцарске – Тајна је у људима

 

Не тако далеке 2007. године новинар Франкфуртског Алгемајне Цајтунга (Frankfurter Algemeine Zeitung) Томас Клемм (Thomas Klemm) написао је текст под насловом „Српска тениска бајка». У том тексту дивио се српским тенисерима којих је у полуфиналу Роланд Гароса било чак четворо. Да, свет се тада дивио српским чудима. Година 2008. је још више за дивљење успесима који су постигли српски тенисери. Новак Ђоковић је освојио отворено првенство Аусталије, Ана Ивановић Роланд Гарос у Паризу и избила на прво место светске ранг листе, Јелена Јанковић је била друга играчица света, Ненад Зимуњић је освојио Вимбелдон у игри парова. Заиста је било као у бајци.

Тајна је у људима

Сви се питају у чему је тајна српског тениског успеха. Лондонски Тајмс пише: «Било би превише упрошћено да се каже како разлог што Срби имају оволико успеха. док друге земље троше милионе ради незнатног достигнућа, лежи у томе што су Срби бољи и храбрији, или што долазе из једне земље која је разорена, а сада се поново саставља. Ипак, ти моменти имају велики значај». И други западни медији пишу о «српској тениској освети ради бомбардовања», што се поткрепљује чињеницом да су данашњи млади шампиони «прве тениске кораке чинили управо у време када је њихова земља бомбардована». Томе у прилог навођена је и стара шала тениског тренера Игора Томашевића: «Док сте нас бомбардовали,наша деца су играла тенис. И што сте нас јаче нападали, она су све јаче ударала лоптицу. У томе је тајна српског тениског бума».

Новак Ђоковић, за кога многи стучњаци сматрају да ће бити наследник Федерера, на питање да ли иза овог невероватног успеха стоји неки осмишљени скривени систем, са осмехом одговара: «Систем не постоји, он би тек требало да буде изграђен, постоје само људи. Тајна је у људима».

Град Базел може да буде поносан јер се у њему родио тениски краљ а тениска краљица у њему станује. Од многобројних грађана српске националналности који стални боравак имају у Швајцарској, најпознатија је свакако српска тенисарка Ана Ивановић. Ана је рођена у Београду, где је још од раног детињства почела да тренира тенис. Сплетом (не)срећних околности она је 2002. године добила новог менаџера, швајцарског бизнисмена Дана Холцмана (Dan Holzmann) који јој је омогућио да се пресели у Базел ради даљег тренирања и усвршавања. Од те године је Базел њено стално место пребивалишта, тако да са пуним правом можемо рећи да је она наша заједничка (српско-швајцарска шампионка). Њен менаџер Дан Холцман при присећању на први сусрет и разговор са Аном каже: « Питао сам Ану шта жели од живота, а она ме погледала право у очи и одговорила: «Желим да будем број један у свету». Био сам потпуно обузет у тренутку. Брзо сам донео одлуку да јој финансијки помогнем.» Показало се касније да је улагање у Ану био један од најбољих пословних потеза швајцарског бизнисмена. Ана је своју жељу преточила у стварност. На питање колико је живот у Швајцарској утицао на њену каријеру, Ана одговара: «Боравак у Базелу пресудно је утицао на моју каријеру. У Београду су услови за тренирање били веома отежани, с обзиром на то да је град био бомбардован. Морали смо да тренирамо од седам до девет часова ујутру, пошто је од поднева почињало бомбардовање које није престајало до следећег јутра.Србију сам напустила док је трајало бомбардовање. У Швајцарској је све било другачије. У Базелу сам пронашла толико жељени мир и сигурност. Увек се радујем када долазим у Швајцарску, јер тамо имам много пријатеља и осећам се као код куће.

Иако воли Швајцарску и Базел, Ана свој родни град Београд и Србију не заборавља. Шта посета Ане значи за Београд и какву позитивну енергију она уноси својим сународницима најбоље илуструје коментар новинарке београдског дневног листа «Политика» Александре Марковић, која каже: «Ана Ивановић посетила је недавно свој родни град. Београђанка у свету, светска победница, на кратко међу Београђанима. Поред великих победа којима се радовала читава нација, девојка у коју су последњих дана биле упрте очи целе планете, коју светска штампа већ проглашава «будућом господарицом тениских терена», у српску престоницу донела је нешто заборављено. Са њом је стигао и дах грађанске отмености, грациозности, елеганције, умерености и префињености. Ана Ивановић је једноставно, другачија. Она је најлепше лице најлепше Србије».1

Ана често говори о отвореном срцу и веселости свог народа, о склоности ка игри и хумору, у чему можда и лежи тајна успеха у спорту.

О свом суграђанину Роџеру Федереру Ана има само речи хвале.

Извор: Швајцарска Србија-једно необично поређење